Sedim tako nešto i razmišljam kako nam je bilo lepo
I stvarno je bilo lepo i bilo je lepo, bilo je lepo
Samo što ja dosta u poslednje vreme sedim i razmišljam
Kako nam je bilo lepo i stvarno je bilo lepo
I bilo je lepo, al’ ja nemam ništa od toga
Iako nemam ništa od toga, razmišljam
Možda smo bili previše mladi, nismo znali šta nas je snašlo
Vrtim film u glavi, gledam ko je kriv, ali na kraju
Nije ni važno ko je kriv, ni to ništa nije važno
O mili, mili, mili, mili
Nismo krivi što smo bili mladi
Nismo znali ljubav da čuvamo, da štedimo
I nikog da se ne bojimo mili, o mili
Ja sada ne mogu da zaboravim jedne večeri
Kad smo sedeli i kada je rekao da me voli prvi put
Bilo mi je lepo, bilo mi je lepo
I tako mi je lepo pričao i tako me lepo lagao
I meni je tako lepo svašta na pamet padalo
I bilo mi je lepo, ma kome ne bi bilo lepo
Al’ te stvarnost udari samo gde ne poželiš
Opet, mili, stvori se, opet planove pokvari
Ja ga ne želim, ja ga stvarno ne želim, mene on ne zanima
Samo sa sobom se svađam, evo već danima
I evo opet sebe lažem, ali nema veze
Sve smo mi žene takve, sve mi sebe lažemo
Sve ih puštamo do tačke pucanja
I onda na kraju puknemo, al’ sve to nema veze
Jer nekad je bilo lepo, bitno je da je nekad bilo lepo
O mili, mili, mili, mili
Nismo krivi što smo bili mladi
Nismo znali ljubav da čuvamo, da štedimo
I nikog da se ne bojimo mili, o mili
O mili, mili, mili, mili
Nismo krivi što smo bili mladi
Nismo znali ljubav da čuvamo, da štedimo
I nikog da se ne bojimo mili, o mili
Ma sad mi je svejedno!